U zadnjih nekoliko godina površine pod leskom se značajno povećavaju na teritoriji Vojvodine to je rezultat sigurne i stabilne cene otkupa proizvoda i relativno jednostavnog procesa proizvodnje. Zaštita leske nije ni blizu toliko zahtevan posao, kao zaštita jabuke, ali i kod ove voćne vrste ima nekih momenata koje su bitni kada je zaštita bilja u pitanju. Sa povećanjem površine se povećavaju i mogućnosti pojave pojedinih bolesti i štetočina.
Lesku ne napada veliki broj štetočina. Od najznačajnijih štetočina veću pažnju zaslužuje:
Lešnikov surlaš (Curculio nucum) – je najznačajnija i najštetnija štetočina leske. Javlja se u maju. Ženke na mlade plodove polažu jaja iz kojih se izlegu bele gusenice koje se ubušuju u plodove i pojedu srž, takvi plodovi opadaju. Larve napuštaju plodove i padaju na zemlju gde se učaure i tu i prezimljuju. U proleće nakon izlaza sa skloništa do polaganja jaja imago se hrani lišćem. U zasadima leske praćenje i držanje ove štetočine je od velikog značaja, jer štete koje prouzrokuje mogu dostići i 70 %. Protiv ove štetočine od insekticida mogu se koristiti: Actara, Nurell D, Decis, Mospilan, Perfection.
Od prouzrokovača bolesti na leski se javljaju:
Monilia fructigenae – izaziva trulež plodova, neophodna su tri tretmana kada je ovaj uzročnik bolesti u pitanju, i to u cvetanju, precvetavanju i početkom listanja.. Za ovu namenu najviše odgovaraju sredstva: Bakarni kreč, Funomil, Signum, Captan, Swich.
Pepelnica leske – Phyllactinia corylea – Simptomi se javljaju tokom letnjih meseci- jul, avgust.Simptomi se javljaju na naličju lista u obliku brašnaste, pepeljaste navlake . Ova bolest može da izazove i defoliaciju. Parazit prezimljava na opalom lišću. Hemijski tretman se obavlja nakon uočavanja prvih simptoma sa jednim od preparata: Cosan, Kvašljivi sumpor.
Zelena prognoza 01.02.2017.