Prema Međunarodnoj federaciji pokreta za organsku poljoprivredu (IFOAM), organska poljoprivreda predstavlja sistem proizvodnje koji održava zdravlje zemljišta, ekosistema i ljudi. Pomenuti sistem proizvodnje se zasniva na ekološkim procesima, biodiverzitetu i proizvodnim ciklusima prilagođenim lokalnim uslovima. Organska poljoprivreda kombinuje tradiciju, inovacije i nauku u korist zajedničke životne sredine i promoviše fer odnose i dobar kvalitet života svih onih koji su u nju uključeni. Punu vrednost organska poljoprivreda dobija multifunkcionalnošču – proizvodnjom poljoprivrednih i nepoljoprivrednih proizvoda i usluga očuvanjem autohtonog poljoprivrednog pejzaža. Multifunkcionalna organska poljoprivreda doprinosi integralnom razvoju sela, revitalizaciji malog poseda u različitim geografskim i agro–ekološkim uslovima.
Multifunkcionalne organske farme omogućavaju razvoj oblika turizma gde veliku ulogu ima agro i eko turizam. Organska poljoprivreda put je razvoja poljoprivrede budućnosti uz očuvanje prirodnih resursa kao velikog nacionalnog blaga.
Zlatna pravila plodoreda:
- Biljne vrste sa dubokim korenovim sistemom treba uzgajati nakon onih sa plitkim, kako bi se održala dobra struktura, provetrenost i rastresitost zemljišta;
- Smenjivati biljne vrste koje proizvode malu i veliku biomasu korena – one sa velikom biomasom obezbeđuju minerale organizma zemljišta (travno-detelinske smese);
- Smenjivati biljne vrste koje fiksiraju azot iz atmosfere sa onima koje ga troše, ovim će se obezbediti veliki deo potreba u azotu;
- Gde god i kad god je moguće, treba primenjivati predsetvu, podsetvu, naknadnu setvu, međusetvu i zelenišno đubrenje, kako bi zemljište bilo stalno pod zelenim pokrivačem (npr. setva repice posle žita). Ovim se sprečava zakorovljenost, stvaranje pokorice, sprečava ispiranje đubriva, poboljšava struktura zemljišta i sprečava njegova erozija;
- Biljne vrste koje sporo niču i koje su osetljive na korove, treba uzgajati posle onih koje sprečavaju razvoj korova (npr. lucerka, travno-detelinske smese, biljne vrste za zelenišno đubrenje);
- Smenjivati lisnate i korenaste biljne vrste sa žitima, kako bi se smanjila pojava korova;
- Gde god postoji opasnost od zaraze određenim biljnim bolestima ili štetočinama, treba izbegavati setvu ili sadnju biljnih vrsta koje su na njih osetljive. Ovde treba poštovati pravila o minimalnom broju godina posle kojih neka biljna vrsta može ponovo doći na isto mesto;
- Upotrebljavati različite sorte iste biljne vrste, kako bi se povećala genetička i ostala raznovrsnost;
- Smenjivati jare i ozime biljne vrste, jer se time postiže bolja kontrola korova i raspored rada.
Udruženja u klasteri u Srbiji za organsku proizvodnju
- Serbia Organica
- Vojovđanski klaster organske proizvodnje
- Zdravo dobro doo
- Zelena mreža Vojovdine
- ZR Freshka Gora
- Vegana doo