Organska proizvodnja

Prema Međunarodnoj federaciji pokreta za organsku poljoprivredu (IFOAM), organska poljoprivreda predstavlja sistem proizvodnje koji održava zdravlje zemljišta, ekosistema i ljudi. Pomenuti sistem proizvodnje se zasniva na ekološkim procesima, biodiverzitetu i proizvodnim ciklusima prilagođenim lokalnim uslovima. Organska poljoprivreda kombinuje tradiciju, inovacije i nauku u korist zajedničke životne sredine i promoviše fer odnose i dobar kvalitet života svih onih koji su u nju uključeni. Punu vrednost organska poljoprivreda dobija multifunkcionalnošču – proizvodnjom poljoprivrednih i nepoljoprivrednih proizvoda i usluga očuvanjem autohtonog poljoprivrednog pejzaža. Multifunkcionalna organska poljoprivreda doprinosi integralnom razvoju sela, revitalizaciji malog poseda u različitim geografskim i agro–ekološkim uslovima.

Multifunkcionalne organske farme omogućavaju razvoj oblika turizma gde veliku ulogu ima agro i eko turizam. Organska poljoprivreda put je razvoja poljoprivrede budućnosti uz očuvanje prirodnih resursa kao velikog nacionalnog blaga.

Zlatna pravila plodoreda:

  1. Biljne vrste sa dubokim korenovim sistemom treba uzgajati nakon onih sa plitkim, kako bi se održala dobra struktura, provetrenost i rastresitost zemljišta;
  2. Smenjivati biljne vrste koje proizvode malu i veliku biomasu korena – one sa velikom biomasom obezbeđuju minerale organizma zemljišta (travno-detelinske smese);
  3. Smenjivati biljne vrste koje fiksiraju azot iz atmosfere sa onima koje ga troše, ovim će se obezbediti veliki deo potreba u azotu;
  4. Gde god i kad god je moguće, treba primenjivati predsetvu, podsetvu, naknadnu setvu, međusetvu i zelenišno đubrenje, kako bi zemljište bilo stalno pod zelenim pokrivačem (npr. setva repice posle žita). Ovim se sprečava zakorovljenost, stvaranje pokorice, sprečava ispiranje đubriva, poboljšava struktura zemljišta i sprečava njegova erozija;
  5. Biljne vrste koje sporo niču i koje su osetljive na korove, treba uzgajati posle onih koje sprečavaju razvoj korova (npr. lucerka, travno-detelinske smese, biljne vrste za zelenišno đubrenje);
  6. Smenjivati lisnate i korenaste biljne vrste sa žitima, kako bi se smanjila pojava korova;
  7. Gde god postoji opasnost od zaraze određenim biljnim bolestima ili štetočinama, treba izbegavati setvu ili sadnju biljnih vrsta koje su na njih osetljive. Ovde treba poštovati pravila o minimalnom broju godina posle kojih neka biljna vrsta može ponovo doći na isto mesto;
  8. Upotrebljavati različite sorte iste biljne vrste, kako bi se povećala genetička i ostala raznovrsnost;
  9. Smenjivati jare i ozime biljne vrste, jer se time postiže bolja kontrola korova i raspored rada.

 

Udruženja u klasteri u Srbiji za organsku proizvodnju

  • Serbia Organica
  • Vojovđanski klaster organske proizvodnje
  • Zdravo dobro doo
  • Zelena mreža Vojovdine
  • ZR Freshka Gora
  • Vegana doo