Blitvu su gajali još u antičkoj Grčkoj. Samonikla blitva raste u širem obalnom pojasu Sredozemnog mora odakle je u ostalim europskim zemljama uvedena u kulturu u srednjem veku. Ubraja se u lisnato povrće.
Ona je dvogodišnja biljka. U prvoj godini razvija dubok i razgranat koren u gornjem delu zadebljan, skraćenu stabljiku i rozetu lišća. U drugoj godini razvija se razganata cvetna stabljika visine do 1,2 m.
Blitva se gaji radi lišća. Najčešće se koristi kuvana u malo vode i začinjena maslinovim uljem i belim lukom, ali se može pripremati na druge načine zajedno s drugim vrstama povrća. Može zameniti spanać. Listovi blitva se mogu zamrzavati na isti način kao spanać. Naročito je dobra za reguliranje probave, dobar je diuretik, a preporučuje se protiv malokrvnosti. Blitva je hranljivija od spanaća i zelja. Jednom rečju blitva predstavlja pravi izvor zdravlja.
Blitva nema velike zahteve prema zemljištu i klimi. Minimalna je temperatura klijanja 5 °C, a optimalna 16 – 24 °C. Pri nižim temperaturama 5 – 10 °C biljka sporo raste, a optimalna temperatura rasta je 16 – 20 °C.
Blitvi je potrebno osigurati dovoljnu količinu vode, posebno u područjima gdje se javlja manjak padavina ili su one neravnomerno raspoređene. Blitva je otporna na sušu, ali da bi se ostvarili optimalni prinosi smatra se da je tokom vegetacije potrebno navodnjavanje.
Blitva nema velike zaheve prema zemljištu, ali najbolje uspeva na dubokim strukturnim zemljištima povoljnog vodnog i vazdušnog režima sa pH vrednosti 6 do 8. Podnosi blago zaslanjena zemljišta.
Blitva ne podnosi monokulturu. Na istoj parceli ne sme se gajati najmanje tri godine, kao ni jedna kultura iz roda Beta. Preporučuje se gajenje nakon kulture đubrene organskim đubrivima. Blitva ima dubok koren i može koristiti vodu iz dubljih slojeva, duboka obrada zemljišta se obavlja na 30-35 cm, a predsetvena priprema mora omogućiti odgovarajuću i ujednačenu dubinu setve, a kasnije ujednačeno nicanje useva. Za ranu prolećnu setvu prikladne su uzdignute gredice.
Ishranu biljaka vršiti na osnovu agrohemijske analize zemljišta. Pre setve ili sadnje đubri se sa 80 – 100 kg/ha fosfora i 50 do 100 kg kalijuma. Prihrana azotnim đubrivom se može izvoditi u 2 – 3 navrata nakon berbe listova.
Blitva se najčešće direktno seje, ali za ranu proizvodnju može se gajiti i iz rasada proizvedenog u zaštićenom prostoru. Kada se gaji iz rasada seme se seje u mlake ili otvorene leje i rasađuje se posle 30-50 dana, obično u prvoj polovini aprila, kada biljke imaju tri do pet pravih listova. Na otvoreno se seje sukcesivno od marta do jula, na dubini 2-4 cm sa 10-20 g semena na 10 m². Gaji se na rastojanju između redova od 20-50 cm i u redu 20-30 cm. Često se mora proređivati kada je u fazi 1-2 lista. Blitva se obično ne gaji na velikim površinama. U toku vegetacije međurednom obradom se uništava korov, održava rastresita površinska struktura zemljišta i čuva vlaga.
Berba lišća može početi dva meseca posle setve, ili oko 30 dana nakon presađivanja. U jednoj berbi bere se po 2-3 lista po biljci, i to tako da se otkidaju spoljašnji, stariji listovi, što osigurava normalan razvoj unutrašnjih listova u rozeti. Berba traje dva do tri meseca. Za to vreme ostvaruju se prinosi od 30 do 60 t/ha kvalitetnog lišća (3-6 kg/m²). Pri gajenju na većim površinama, za preradu , blitva se može kositi kombajnima za spanać. U tom se slučaju ostavlja se gušći sklop (15 – 20 biljaka po kvadratnom metru ), a uz navodnjavanje moguća su 2 – 3 otkosa. Lišće blitve treba što pre da se iskoristi po berbi. Ipak, može se sačuvati 7-12 dana u hladnjačama na 0 °C i visokoj vlažnosti vazduha od 95-98%. U specijalnim uslovima, pri temperaturi od – 0,5 °C i atmosferi sa 2-3% ugljendioksida i 10% kiseonika, blitva može da se sačuva i do mesec dana.