Ovas je jedna od veoma značajnih njivskih biljaka, mada je posle raži najmanje zastupljeno strno žito u proizvodnji. Posebno je ovas značajan kao biljka za stočnu hranu. Služi za ishranu stoke, naročito konja. Pogodan je za ishranu stočnog podmladka i priplodnih grla. Visoka hranljiva vrednost ovsa potiče od bogatstva aminokiselinama. Izuzev triptofana, sve ostale aminokiseline sadrži u većem procentu nego što ih sadrži zrno kukuruza.
Slama ovsa je dobra prostirka za stoku. Mekša je od slame ostalih strnina i ima veću hranljivu vrednost pa se korsiti i kao stočna hrana.
Za ishranu ljudi značajni su proizvodi dobijeni industrijskom preradom visoke hranljive vrednosti i dobre svarljivosti, kao što su: ovsene pahuljice, griz, ovseno brašno itd.
Prema uslovima spoljne sredine ovas ima skromnije zahteve. Ovas se gaji kao čist usev, ili združeni u smeši sa stočnim graškom ili grahoricom za proizvodnju kvalitetne zelene stočne hrane ( košenje u fazi pojave metlice), ili za spremanje sena, odnosno kvalitetne silaže.
Plodored: U plodoredu dolazi obično na poslednje mesto zbog razvijenosti korenovog sistema. U odnosu na druga strna žita, koren ovsa je bolje razvijen i sa većom sposobnošću za usvajanje hraniva iz teže rastvorljivih jedinjenja.
- Najbolji predusevi su đubrene okopavine: krompir, šećerna repa, kukuruz, suncokret;kao i višegodišnje i jednogodišnje leguminoze.
- Ne podnosi monokulturu;
- Na istu površinu se vraća nakon dve do tri godine.
Sama zob vrlo je loš predusev za sva strna žita, jer iscrpljuje zemljište. Ističu se jare i ozime sorte. Ozime sorte su fakultativno ozime što znači da se mogu gajiti i kao jare sorte.
Obrada zemljišta: Vreme obrade, način i dubina obrade kao i broj operacija zavisi od preduseva i stanja zemljišta. Oranje bi trebalo obaviti 2-3 nedelje pre setve. Nakon ranih preduseva obično se obavljaju dve obrade, plića nakon žetve preduseva i dublja, tj.osnovna obrada, 2-3 nedelje pre setve (do 25 cm) uz zaoravanje mineralnih đubriva predviđenih za osnovno đubrenje. Dopunskom pripremom zemljišta (tanjirača, drljača, setvospremač, rotodrljača) treba stvoriti usitnjeni površinski setveni sloj mrvičaste strukture do dubine setve, radi kvalitetne setve, brzog i ujednačenog klijanja i nicanja.
Đubrenje: Za prinos zrna od 100 kg i odgovarajuću količinu slame, potrebno je uneti u zemljište 2,5 kg azota, 1,5 kg fosfora i 3,3 kg kalijuma. U osnovnoj obradi zemljišta trebalo bi zaorati deo azotnog, fosforna i kalijumova đubriva izbalansiranih sadržaja hraniva. Azotna đubriva se upotrebljavaju u vreme pripreme zemljišta za setvu i za prihranu u fazi bokorenja.
Setva ovsa: Ovas treba sejati što ranije, bez obzira da li se radi o ozimom ili jarom ovsu. Jari ovas se seje krajem februara, najkasnije početkom marta. Setva se obavlja žitnim sejalicama na razmak redova 10,5-12 cm. Seje se na sklop od 400-550 klijavih semena/m2, što odgovara 120-160 kg/ha semena.
Nega ovsa: Nega ovsa je identična nezi pšenice, ječma ili raži. Potrebna je odgovarajuća zaštita od korova, biljnih bolesti i žitne pijavice.
Žetva ovsa: Budući da ovas neravnomerno sazreva, početak žetve teže je odrediti. Žetvu bi trebalo početi kada vršni i periferni deo metlice dostigne punu zrelost, svakako pre početka osipanja zrna iz klasića. Prosečni prinosi zrna ovsa iznose oko 4 t/ha, a mogu biti i znatno veći, u zavisnosti od primenjene agrotehnike i uticaja spoljašnjih faktora.