Plodnost poljoprivrednog zemljišta na teritoriji Opštine Mali Iđoš u 2017 godini

U ataru opštine Mali Iđoš, na lesnoj zaravani, susreću se ovi tipovi zemljišta:

  • Černozem
  • Livadske crnice
  • Ritska crnica

Polazeći od raspoloživih resursa proizvodnje najvažniji privredni potencijal opštine Mali Iđoš je poljoprivredno zemljište, a zajedno sa industrijom, poljoprivreda je nosioc privrednog razvoja Opštine. Od ukupno ostvarenog BDP oko 60 % je ostvareno u poljoprivredi. Poljoprivreda predstavlja jednu od najznačajnijih grana privrede i najveći broj stanovnika opštine bavi se poljoprivredom, kao osnovnom ili dopunskom delatnošću. U ukupnoj površini poljoprivrednog zemljišta najveću zastupljenost imaju oranice i bašte sa učešćem od oko 98,7 %, dok su livade i pašnjaci zastupljeni sa oko 0,6 %, voćnjaci i vinogradi 0,6 %, a ostale površine, trstici i bare 0,1 %.

Najviše oraničnih površina zahvataju ratarske kulture, gde dominira proizvodnja kukuruza na oko 50% površina, dok se pšenica i ječam gaje na oko 25 % ukupnih površina,  suncokret na oko 10%, soja na oko 3% šećerna repa na oko 2% površina. Povrće se gaji na oko 5%, krmno bilje i druge kulture na oko 5%  ukupnih površina oraničnog zemljišta.

Značajan razvojni potencijal je u oblasti poljoprivrede i temelji se na prirodnim resursima, a to je pre svega plodno zemljište.

U akciji kontrole plodnosti obradivog poljoprivrednog zemljišta i upotrebe đubriva na individualnom sektoru je ispitivan sadržaj samo nekih od osnovnih parametara plodnosti zemljišta (sadržaj humusa,  CaCO3, P2O5, K2O, ukupan N, reakcija zemljišta), a uzeto je 185 uzoraka zemljišta sa područja opštine Mali Iđoš.

 

Tabela br. 1  Klasifikacija zemljišta prema pH vrednosti

Reakcija u 1 m KCL Klasa zemljišta Br. uzoraka %
< 4,5 Jako kisela 0 0,0
4,51-5,50 Kisela 0 0,0
5,51-6,50 Slabo kisela 0 0,0
6,51-7,20 Neutralna 0 0,0
7,21-8,20 Slabo alkalna 185 100,0
>8,20 Alkalna 0 0,0
Ukupno 185 100,0

Tabela br. 2  Klasifikacija zemljišta prema pH vrednosti

Reakcija u H2O Klasa zemljišta Br. uzoraka %
<4,50 Ekstremno kisela 0 0,0
4,51-5,00 Veoma kisela 0 0,0
5,01-5,50 Jako kisela 0 0,0
5,51-6,00 Srednje kisela 0 0,0
6,01-6,50 Slabo kisela 0 0,0
6,51-7,30 Neutralna 0 0,0
7,31-7,80 Slabo alkalna 137 74,1
7,81-8,40 Srednje alkalna 48 25,9
8,41-9,00 Jako alkalna 0 0,0
>9,00 Veoma alkalna 0 0,0
Ukupno 185 100,0

Tabela br. 3  Klasifikacija zemljišta prema sadržaju CaCO3

Sadržaj CaCO3 (%) Klasa zemljišta Br. uzoraka %
0 Beskarbonatno 0 0,0
0,01-2,00 Slabo karbonatno 0 0,0
2,01-5,00 Srednje karbonatno 34 18,4
5,01-10,00 Karbonatno 128 69,2
>10,01 Jako karbonatno 23 12,4
Ukupno 185 100,0

Tabela br. 4  Klasifikacija zemljišta prema obezbeđenosti u humusu

Sadržaj humusa (%) Klasa zemljišta Br. uzoraka %
<1,00 Vrla slabo humozno 0 0,0
1,01-3,00 Slabo humozno 19 10,3
3,01-5,00 Humozno 156 84,3
5,01-10,00 Jako humozno 10 5,4
>10,00 Vrlo jako humozno 0 0,0
Ukupno 185 100,0
     

Tabela br. 5  Klasifikacija zemljišta prema obezbeđenosti u lakopristupačnom fosforu

Sadržaj AL-P2O5 (mg/100 g zem.) Klasa zemljišta Br. uzoraka %
<5,0 Vrlo siromašno 0 0,0
5,01-10,00 Siromašno 0 0,0
10,01-15,00 Srednje 1 0,5
15,01-25,00 Optimalno 54 29,2
25,01-50,00 Visoko 111 60,0
50,01-100,00 Vrlo visok do štetan 19 10,3
>100,00 Toksičan 0 0,0
Ukupmo 185 100,0

Tabela br. 6  Klasifikacija zemljišta prema obezbeđenosti u lakopristupačnom kalijumu

Sadržaj AL-K2O (mg/100 g zem.) Klasa zemljišta Br. uzoraka %
<5,0 Vrlo siromašno 0 0,0
5,01-10,00 Siromašno 0 0,0
10,01-15,00 Srednje 8 4,3
15,01-25,00 Optimalno 94 50,8
25,01-50,00 Visoko 72 38,9
50,01-100,00 Vrlo visok do štetan 11 5,9
>100,00 Toksičan 0 0,0
Ukupno 185 100,0

Tabela br. 7  Klasifikacija zemljišta prema obezbeđenosti u ukupnom azotu

Sadržaj ukupnog azota (%) Klasa zemljišta Br. uzoraka %
>0,3 Vrlo bogato 7 3,8
0,30-0,20 Bogato 126 68,1
0,20-0,10 Dobro obezbeđeno 52 28,1
0,10-0,06 Srednje obezbeđeno 0 0,0
0,06-0,03 Siromašno 0 0,0
0,03-0,02 Vrlo siromašno 0 0,0
<0,02 Ogr. spos. za gaje. 0 0,0
Ukupno 185 100,0

 

Zemljišta su dominantno slabo alkalne i neutralne reakcije, i pažnju treba posvetiti sprečavanju dalje alkalizacije zemljišta, izborom fiziološki kiselih azotnih đubriva (urea i AN). Sadržaj humusa je dominantno iznad 3 %, ali ga i dalje treba održavati i povećavati zaoravanjem žetvenih ostataka i organskim đubrenjem. Sadržaj pristupačnog fosfora je u odnosu na period 90-ih godina znatno  povećan, a analiza zemljišta omogućava da se racionalizuje njegova primena pogotovo što je evidentiran veliki broj  parcela sa visokim sadržajem na kojima treba da se primeni umereno umanjenje (vraća se 20-30 % manje od iznošenja fosfora biološkim prinosom). Na parcelama sa vrlo visokim do štetnim sadržajem fosfora, ne treba primenjivati fosforna đubriva u periodu od 1-3 godine. Na manjem broju parcela sa vrlo siromašnim i siromašnim sadržajem ovog elementa  potrebno je od veoma povećanog do umerenog povećanog đubrenja fosforom (od 10 do 50 % veće količine fosfora nego što se iznose biološkim prinosom). Sadržaj kalijuma je dominantno u rasponu od optimalnog, do visokog i omogućava značajnu racionalizaciju đubrenja ovim elementom. Kod velikog broja  parcela sa visokim sadržajem kalijuma na kojima treba da se primeni umanjenje (vraća se samo 30-40 % od iznošenja biološkim prinosom). Na parcelama sa vrlo visokim do štetnim sadržajem kalijuma, ne treba primenjivati kalijumova đubriva u periodu od 1-3 godine.

Na osnovu svega navedenog a uzimajući u obzir znača poljoprivreda kao nosioca privrednog razvoja opštine Mali Iđoš može se zaključiti da bi ubuduće trebalo više raditi na edukaciji proizvođača o značaju  hemijske analize zemljišta i primene đubriva na osnovu analize i odredbama Sistema kontrole plodnosti zemljišta i racionlane upotrebe đubriva.